25. 8. 2023.
Драги пријатељи,
Очување подземних и каналско-језерских акумулација воде је стратешко питање у годинама које долазе.
У претходном периоду обишли смо битне тачке водних ресурса које су кључне за грађане Суботице и северно-бачке регије. То је један шири део јужне Мађарске и северне Србије.
Северно-бачка регија има 3 кључне речице: Киреш, Криваја и Чик. Проток воде у некима је јако слаб, а у некима и нема воде. Међутим, све то може да се промени због радова који се изводе у Мађарској. Узводно од Хајоша, на једном од њихових канала који је повезан са Дунавом и који има јако добар доток и капацитет воде (слично као код нас ДТД), ради се црпна станица великог потиска која гура воду до језера Кунфехерте и Келесхалом. Ова језера, ће бити депои воде (146м надморске висине). Са реализацијом ових пројеката се кренуло због великих проблема са недостатком воде у јужној Мађарској. Речица Киреш која настаје и креће од језера Кунфехерте, на овим сликама је тренутно сува, али ускоро добија воду. Сличне проблеме имамо и ми, јер због пада терена према Тиси код Адорјана (78м), вода јако брзо отиче. У периодима када нема довољно падавина, као што је био случај прошле године, остајемо без воде, односно подземне воде опадају све ниже.
Први циљ је да се промени методологија управљања каналском мрежом и да се због великог нагиба терена у северно-бачкој регији ради на задржавању воде изградњом мини-регулационих браница и језера око канала.
Када крене да долази вода мрежом постојећих канала, наредни циљ је да се то искористи на најбољи могући начин.
Како то можемо искористити за језеро Палић?
Киреш, који протиче северно од Суботице и Палића, има свој постојећи ток којим обилази језеро Палић. Како би се поправио квалитет воде у језеру Палић, она мора да циркулише. Дакле, циљ је увући доток свеже воде у језеро.
Речица Киреш улази у Србију код Келебије на надморској висини од 126м, док је језеро Палић на 98м надморске висине.
Преко Радановца, мрежом постојећих канала и језера која су некад била активна и спајањем са каналом Тапшо који долази до зоолошког врта, имамо реалну могућност да доведемо воду у језеро Палић.
Постојећу мрежу канала је потребно уредити и преспојити на одговарајућим местима, направити мини-регулациону брану пред зоолошким вртом и код Yацхтинг клуба на Палићу пустити воду у језеро. Осим воде са пречистача која је доброг квалитета и неколико подземних извора којих има у 2. сектору, језеро би се пунило и из овог канала. Са друге стране, вода би отицала постојећим одушком према Лудашу и каналом Палић-Тиса.
Побољшањем циркулације, уз додатне методе третирања језера, вода у Палићу може знатно да се поправи, а то нам свима треба.
Да се ми питамо, ми би то овако.
Тек након тога, Палић може да се стави у пуну бањско-туристичку и еколошку функцију.
Председник организације Зелена оаза - Суботица
Михајло Ждрња
